Evropska unija (EU) mora dodatno da pojača napore kako bi ostvarila cilj smanjenja emisije gasova staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u poređenju sa nivoima iz 1990. godine. Iako je trenutna prognoza smanjenje od 54 odsto, neophodna je puna primena postojećih i planiranih nacionalnih mera i politika EU.

Komesar EU za klimu, Vopke Hoekstra, izrazio je optimizam uprkos geopolitičkim izazovima, ističući da je EU na dobrom putu da ostvari ciljeve za 2030. godinu.

Međutim, sektori poljoprivrede i transporta zaostaju u ostvarivanju ciljeva održivosti. Prema trenutnim prognozama, 42 procenta energije u EU će dolaziti iz obnovljivih izvora do ciljne godine.

Tri države članice – Poljska, Estonija i Belgija – još uvek nisu dostavile ažurirane klimatske planove, što je izazvalo kritike iz Brisela.

EU želi da zauzme vodeću ulogu u svetu u borbi protiv klimatskih promena, posebno imajući u vidu potencijalno povlačenje Sjedinjenih Američkih Država iz Pariskog sporazuma o klimi iz 2015. godine. Ova ambicija je sadržana u Evropskom zelenom dogovoru, koji uključuje cilj da EU postane klimatski neutralna do 2050. godine.

EU takođe razmatra usvajanje „privremenog cilja“ smanjenja emisija za 90 odsto do 2040. godine, ali se ovaj cilj suočava sa otporom poslovnog sektora, industrije i pojedinih država članica.

Uprkos naporima EU, Ujedinjene nacije upozoravaju da svet nije na putu da ograniči globalno zagrevanje na „znatno ispod 2 stepena Celzijusa“, kako je dogovoreno u Pariskom sporazumu. Čak i ako se sve zemlje pridržavaju obećanih smanjenja emisije ugljen-dioksida, očekuje se da će se Zemlja zagrejati za oko 3 stepena Celzijusa do kraja ovog veka.

Prema najnovijim proračunima UN-a, postoji jedna trećina rizika da će svet već 2050. godine premašiti zagrevanje od 2 stepena Celzijusa. Cilj od 1,5 stepeni Celzijusa je verovatno već nedostižan.