Poslanik SDSM-a, Fatmir Bitići, oštro je kritikovao tvrdnje premijera Hristijana Mickoskog da su povećane plate i penzije uzrok inflacije u Severnoj Makedoniji, ističući da je to manevar da se krivica za ekonomsku situaciju prebaci na radnike i penzionere. Bitići naglašava da podaci jasno pokazuju da troškovi života rastu znatno brže od primanja.

Prema Bitićiju, troškovi života neprestano rastu, dok plate i penzije ne prate taj tempo. On je ukazao na najnovije statističke podatke koji pokazuju da vrednost sindikalne potrošačke korpe raste brže od prosečne plate.

„Ako pogledamo najnovije statističke podatke upoređujući prosečnu platu i potrošačku korpu, videćemo da troškovi rastu duplo brže od rasta plata,“ rekao je Bitići. On je naveo da je vrednost sindikalne potrošačke korpe porasla sa 61.855 denara u martu na 65.328 denara u julu, dok je prosečna neto plata porasla sa 44.763 denara na 45.796 denara u istom periodu.

Bitići je takođe odbacio tvrdnje da su penzije uzrok poskupljenja, ističući da je jednokratno povećanje penzija u martu bilo kratkotrajno, te da su se prosečne penzije u aprilu, maju i junu jedva vratile na nivo iz marta. „Penzioneri i dalje žive na ivici egzistencije. Njihovi prihodi jedva pokrivaju osnovne troškove. Optuživati ih da su uzrok inflacije je ekonomski i moralno pogrešno,“ istakao je Bitići.

On je naveo da je indeks troškova života u julu bio 4,8% viši nego u istom mesecu prošle godine, a indeks maloprodajnih cena 5,3%. „Cene ubrzavaju, a to se dešava bez rasta prihoda,“ dodao je.

Bitići je posebno istakao rast cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, navodeći da su u junu cene povrtarske proizvodnje porasle za 22,2%, a stočarske za 6,9%. „Za pojedinačne proizvode, rast je još dramatičniji, krompir je skuplji za 56,7%, žitarice i pirinač za 25,5%, povrće za 23,9%, a voće i grožđe za 15,4%,“ rekao je Bitići.

„Ove brojke nisu rezultat povećanih plata i penzija, već su rezultat nestabilnih tržišta, visokih troškova inputa i špekulativnih cena,“ zaključio je Bitići. On je optužio vladu za improvizaciju i propagandu, te da umesto sistemske primene Zakona o nelojalnoj trgovinskoj praksi, sprovodi politički marketing.

Bitići je naglasio da stanje u industriji dodatno potvrđuje da ekonomija nije „pregrejana“ potražnjom, te da energetska zavisnost od uvoza dodatno utiče na cene. On je podsetio da je minimalna plata od marta 24.379 denara određena jednostrano, bez socijalnog dijaloga, te da su za pokrivanje sindikalne potrošačke korpe iz jula potrebne skoro 2,7 minimalne plate.

„Cene u Makedoniji ne rastu zato što građani zarađuju više. One rastu zato što nema strategije za ekonomsku stabilnost, zato što se tolerišu monopolističke strukture i špekulativne marže, zato što zavisimo od uvoza za osnovne proizvode,“ zaključio je Bitići.