Srpska lepinja zauzela je visoko drugo mesto na listi 50 najboljih doručaka na svetu, koju je objavio poznati gastronomski veb-sajt Taste Atlas. Makedonski zelnik našao se na 20. mestu ove prestižne liste.

Lepinja, poznata i kao „lepinja sa sve“, prvi put je napravljena krajem 19. veka u pekari „Šuljaga“ u Užicu. Kada su kajmak i jaje dodati hlebu natopljenom u saftu od pečenog jagnjeta ili praseta, lepinja je postala omiljeni doručak mnogih.

Osim u užičkom regionu, lepinja se može pronaći i širom Srbije, ali je autentična ostala samo u ovom delu zemlje.

Zaposleni u pekari „Šuljaga“ su izjavili da su zadržali kompletnu tehniku, od suve lepinje napravljene od brašna sa vodenice bez aditiva, koja se peče u peći na otvorenoj vatri. Nakon pečenja, lepinje se hlade pokrivene lanenim krpama, što je takođe deo procesa pripreme. Kada se dodaju kajmak i jaje, ponovo se zapeku, a kasnije se dodaje saft koji se pravi od pečenja prasadi i jagnjadi u istom odnosu. Svi proizvodi moraju biti domaći, dobri i kvalitetni, kako bi finalni proizvod bio autentičan.

S obzirom na to da je veoma kalorična, lepinja sa kajmakom i jajetom s pravom se naziva „bombom“.

Ove godine, najboljim doručkom proglašen je turski kahvalti. U turskoj kulturi, kahvalti predstavlja suštinski i često raskošan obrok. Sama reč „kahvalti“ potiče od dve reči: „kahve“ (kafa) i „alti“ (pre/ispod), što se prevodi kao „pre kafe“. To je obrok koji se tradicionalno jede pre konzumiranja kafe, jer se u otomansko doba kafa smatrala pićem u kojem se uživa posle obroka, a ne tokom ili pre njega.

Tradicionalni turski kahvalti sadrži širok izbor jela, obično kombinaciju mnogih ukusa, tekstura i kategorija hrane. Na stolu se nalaze slatka i slana jela, uključujući sireve, masline, povrće, lokalni hleb, jaja, burek, baklave ili druge slatke kolače i još mnogo toga, uz tople napitke poput turskog čaja.

Sledi lista 50 najboljih doručaka na svetu: [followed by list].