Ministri inostranih poslova država članica Alijanse započinju dvodnevni sastanak u Briselu, na kojem će učestvovati i ministar inostranih poslova i spoljne trgovine Timčo Mutsunski. Glavne teme sastanka su prioritetni bezbednosni izazovi, podrška i perspektive za Ukrajinu, jačanje partnerstava i odbrambenih sposobnosti, kao i pripreme za Samit NATO-a u Hagu u junu.

Sastanak će započeti sednicom Severnoatlantskog saveta, nakon čega će se ministrima inostranih poslova zemalja članica NATO-a pridružiti njihove kolege iz četiri partnerske zemlje iz azijsko-pacifičkog regiona – Australije, Japana, Južne Koreje i Novog Zelanda.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kallas, takođe je planirana da učestvuje na sednicama, a imaće i odvojen sastanak sa ministrima inostranih poslova NATO-a sutra, na nastavku sastanka.

Prvi radni dan sastanka završiće se formalnim sastankom Saveta NATO-Ukrajina u obliku radne večere, na kojem će ukrajinski ministar inostranih poslova Andrij Sibiha informisati o trenutnoj situaciji u zemlji, kao i o perspektivama u procesu postizanja pravednog i trajnog mira.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte je u najavi sastanka izjavio da će se ministri fokusirati na jačanje kolektivne odbrane, koja je temelj na kojem je Alijansa izgrađena i koja je prvi prioritet država članica.

Rutte je naglasio da saveznici NATO-a nastavljaju da podržavaju Ukrajinu i pozdravio posvećenost predsednika SAD Donalda Trumpa da „prevaziđe ćorsokak“ i da u potpunosti podržava „napore koje SAD preduzimaju da se ovaj užasan rat privede pravednom i trajnom kraju“, kao i „napore Velike Britanije, Francuske i drugih da doprinesu osiguranju trajnog mira kada za to dođe vreme“.

Rutte je istakao da danas živimo u opasnom svetu koji se suočava sa mnogim izazovima, pa je neophodno izgraditi jači, pravedniji i moćniji NATO. Takođe je naglasio da ruska pretnja i dalje postoji i da Rusija nastavlja blisko da sarađuje sa Kinom, Iranom i Severnom Korejom na način koji ne samo da šteti Ukrajini, već predstavlja rizik za Alijansu i ceo svet, gde se vidi kako ovi i drugi akteri rade na destabilizaciji društava sabotažama podvodne infrastrukture, sajber napadima, pokušajima ubistava i još mnogo toga.

Prema Rutteu, sve o čemu će se razgovarati na dvodnevnom sastanku doprineće „novom poglavlju NATO-a koje će početi u Hagu u junu“, gde su prioriteti jasni – izgradnja jače, pravednije i moćnije alijanse, koja je potrebna za osiguranje budućnosti.

Rutte je izjavio da je neophodno izgraditi „sposobniju Alijansu“ ulaganjem u kapacitete za suzbijanje pretnji i da saveznici u tu svrhu povećavaju svoju potrošnju na odbranu na način koji nije viđen decenijama. Partneri NATO-a daju suštinski doprinos zajedničkoj bezbednosti, kroz razmenu znanja, iskustva i stručnosti.

Rutte je izrazio zahvalnost muškarcima i ženama koji služe u oružanim snagama za ono što pružaju svaki dan. Izrazio je saučešće porodicama, prijateljima i drugovima četiri hrabra američka vojnika koji su tragično izgubili živote tokom obuke u Litvaniji, i naglasio izuzetnu solidarnost viđenu tokom operacije potrage i spasavanja u kojoj su učestvovali Amerikanci, Litvanci, Poljaci i Estonci, radeći zajedno danonoćno.