U knjižarama „Matice Makedonske“ dostupna je nova zbirka poezije „Kratko Pamćenje“ autorke Milice Dimitrijoske-Radevske. Vesna Mundiševska-Veljanovska ističe da je ova knjiga registar sećanja uskladištenih podataka, događaja, misli i indikacija smeštenih u ćelijama memorije vremenskog okvira koji, uprkos aktivnom tempu događaja, sve više gubi svoju suštinsku složenost i bledi, stičući nedvosmislene karakteristike.

U recenziji se naglašava da u monotoniji binarnog postojanja, ovo sećanje teži da zaštiti vrednosti od njihove marginalizacije, da obnovi ono malo ljudskog što je ostalo u nežnoj duši čoveka, i da sačuva sopstveni kapacitet, čak i da se unapredi eliminisanjem opasnosti od znaka „kratko“.

„U snažno apostrofiranoj konkretnosti života opevanog u stihovima ‘Kratkog Pamćenja’ zjape brojne praznine sećanja,“ piše Mundiševska-Veljanovska, dodajući da „odsustvo topline, neodlučnost, nepoverenje, sujeta bole, zaborav vrišti, obezvređivanje otvara žive rane – ‘život vredi 10 grama čokolade’ (‘Vrednost’).“

U dobu digitalizacije i aktuelne elektronske komunikacije, čini se kao da se čovek malo izgubio, kao da je usput izgubio svoj identitet, kao da je utihnuo usred isprepletenih frekvencija praznih razgovora, kao da je zamrzao svoje srce u prebrzom tempu kazaljki sata koji visi na zidovima galerije nove ere. Mundiševska-Veljanovska smatra da se čini da je ogledalo susreta izgrebano, pa se sada dvosmerna govorna srdačnost pretvorila u besramnu sebičnost zbunjenog malog čoveka koji postaje „vreteno bez prediva, poslušnik negovane sujete“.

Inače, u pesmama „Kratkog Pamćenja“ ima i zajedljivih podlosti, vulgarnosti, psovki i ružnoće, svodnika, računovođa, hvalisavaca, raskolnika, ljudi sa kamenjem u srcu, ali i ljudi pogođenih svim tim neredom koji se, u svojoj zbunjenosti, povlače u svoju ljušturu, tražeći ostrvo svog mira.

Čini se da stihovi „Kratkog Pamćenja“, otvorenije i glasnije nego u prethodnim pesnikovim knjigama, ukazuju na opasnost da čovek žonglira na ivici ponora i upozoravaju da nas zaborav lako može progutati. Umesto raznih pitanja o egzistencijalnosti, ovi stihovi donose izjave sa brojnim uzvičnicima koji skidaju lažnu sliku srećnog življenja usred pustinje duha, naglašeno je u prvoj kritičkoj reakciji na knjigu.

Milica Dimitrijoska-Radevska je autorka nekoliko zbirki poezije, članica je Društva pisaca Makedonije i Makedonskog naučnog društva Bitolja. Svoj naučno-istraživački rad je realizovala i kao koautor nastavnog sredstva „Jezik i grafika“. Učestvovala je na velikom broju književnih manifestacija. Njena poezija je prevođena na srpski, engleski i rumunski jezik. Ona je takođe autor kritičkih eseja, beleški i recenzija dela nekoliko savremenih makedonskih autora.