Ambasador Francuske Kristof le Rigoleur susreo se sa Odborom za spoljnu politiku i spoljnu trgovinu, gde je razgovarano o evrointegracijama i odnosima sa Bugarskom.

Na sastanku je naglašena važnost prevazilaženja bilateralnog spora između Skoplja i Sofije, kao preduslova za otvaranje pregovora o članstvu u Evropskoj uniji. Zatražena je medijacija Francuske u cilju olakšavanja komunikacije i deblokade odnosa.

Predsednik Odbora Musa Džaferi istakao je doprinos Francuske od sticanja nezavisnosti zemlje, uključujući Badinterov princip i okvir za rešavanje spora sa Bugarskom.

Ambasador Le Rigoleur je naglasio da je proširenje komplikovana tema, ali da postoji otvoren prozor i da Zapadni Balkan treba da iskoristi trenutak. On je dodao da je evrointegracioni proces dug, sa različitim fazama, i da ne postoje apsolutne garancije, te da na kraju mora postojati ratifikacija od strane svih država članica EU.

„Najbolja garancija je da se dve zemlje mogu dogovoriti uz pomoć drugih država ili institucija. Francuska je, kao i druge države članice, spremna da pomogne i pruži svoj politički angažman u olakšavanju pregovora. Međutim, mora postojati politički dogovor za deblokadu, a za to je potrebna dobra volja i malo političkog rizika sa obe strane“, rekao je ambasador.

Članovi Odbora, Ivanka Vasilevska i Redžep Ismaili, kao i zamenica člana i potpredsednica Sobranja, Vesna Bendevska, pridružili su se diskusiji.

Vasilevska je naglasila napore za deblokadu procesa i verovanje da će Kopenhaški kriterijumi biti prioritet za integraciju Zapadnog Balkana.

Bendevska je podsetila da je zemlja rekorder u čekaonici EU i da je posledica toga alarmantno razočarenje građana. Ona je pomenula francuski predlog iz 2022. godine, koji nije podržan od strane građana, i postojanje asimetričnog pritiska samo na zemlju u bilateralnom sporu sa Bugarskom.

Ismaili je izrazio mišljenje da se spremnost EU da prihvati zemlje regiona pokazuje kao geostrateška potreba za Zapadni Balkan.

Na kraju sastanka, ambasador je izrazio svest o evroskepticizmu i revolt dugog čekanja pred vratima EU, ali je naglasio da treba videti ogromne koristi od članstva u evropskoj porodici. On smatra zemlju primerom u regionu i Evropi kao multietničku demokratiju, i kao takvu je treba uključiti u ujedinjenje evropske porodice sa Zapadnim Balkanom.