U Holandiji se vodi debata o nejednakosti, a nova knjiga uvodi princip „min-za-maks“ kao rešenje. Politički filozof Dik Timer, u svojoj knjizi „Neki ljudi su prebogati“, zagovara ideju da bogatstvo iznad određene granice treba preraspodeliti kako bi se finansirale važne stvari poput zdravstva i obrazovanja.

Timer objašnjava da princip „min-za-maks“ znači da ljudi na ili ispod egzistencijalnog minimuma uvek treba da imaju prednost u raspodeli oskudnih resursa u odnosu na one koji već imaju više nego dovoljno.

On smatra da je nejednakost u Holandiji uzrokovana poreskim sistemom koji favorizuje bogate, kao i globalnom eksploatacijom. Timer ističe da se ne radi samo o novcu, već i o društvenom, ličnom i kulturnom kapitalu.

Prema njegovim rečima, bogati i siromašni se sve više udaljavaju jedni od drugih, sa značajnim razlikama u očekivanom životnom veku i zdravlju. On smatra da je to veoma zabrinjavajuće kada se govori o jednakosti.

Timer predlaže distribuciju kapitala i rušenje hijerarhije kao rešenje. On naglašava da je važno boriti se protiv ideje da je nejednakost samo deo života i da se ništa ne može učiniti po tom pitanju.

On upozorava da ekstremno bogatstvo može podriti demokratske institucije, slično situaciji u SAD-u sa ljudima poput Ilona Maska i Džefa Bezosa koji kupuju politički uticaj. Timer smatra da je važno preispitati svrhu imovinskih prava i prilagoditi ih ako ne dovode do pravedne raspodele.

Uprkos trenutnoj nejednakosti, Timer je optimističan i veruje da se može nešto učiniti po tom pitanju. On ističe da se distribucija resursa odvija neprekidno, čak i ako se ne preduzimaju aktivne mere, i da je važno da se to radi na pravedan način. On takođe upozorava da nedelovanje po pitanju klimatskih promena može dovesti do buduće nejednakosti.