Uštede na preventivnoj zdravstvenoj zaštiti imaju ozbiljne posledice po žene, devojke i ugrožene grupe, upozoravaju civilne organizacije i zdravstvene institucije. Na tematskom forumu “Kada se štedi na prevenciji, posledice su skupe”, održanom 15. oktobra 2025. godine, otvoren je javni dijalog sa ciljem poboljšanja pristupa kvalitetnim preventivnim zdravstvenim uslugama.

Ključni zaključci sa foruma naglašavaju potrebu za uključivanjem građana i civilnih organizacija u planiranje i sprovođenje preventivnih programa. Takođe, istaknuto je priznavanje civilnih organizacija kao pružalaca preventivnih zdravstvenih usluga, povećanje budžeta za prevenciju i jačanje svesti građana o njihovom pravu na preventivnu zdravstvenu zaštitu.

Tokom foruma, učesnici su podelili lična iskustva u vezi sa pristupom programima skrininga za rak grlića materice i ginekološkim uslugama u ruralnim područjima. Poseban fokus je bio na izazovima sa kojima se mladi suočavaju u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja, iskustvima sa Programom zdravstvene zaštite majki i dece, kao i situaciji u vezi sa prevencijom HIV-a.

Analize su pokazale zabrinjavajuće podatke:

• Budžet za prevenciju HIV-a je smanjen za oko 70% u poređenju sa 2021. godinom, što je dovelo do 50% manjeg obuhvata. Civilne organizacije otkrivaju jedan slučaj HIV-a na svakih 150 testiranja, dok zdravstvene ustanove otkrivaju jedan slučaj na 1150 testiranja, što ukazuje na ključnu ulogu zajednica i civilnih organizacija u ranoj detekciji.
• U 2023. godini, samo 10% žena iz ciljne starosne grupe je obuhvaćeno skriningom za rak grlića materice, što je daleko ispod zahtevanog minimuma od 25% godišnje. Nedostatak primarnih ginekologa predstavlja stalnu prepreku, posebno u ruralnim područjima.
• U okviru Programa za majke i decu, ukinuti su ključni skrininzi (preeklampsija u trudnoći, sluh kod novorođenčadi), smanjena su sredstva za medicinski prekid trudnoće, a usluge za najugroženije su nedovoljno iskorišćene.
• Čak 92% Romkinja ne zna da ima pravo na besplatne preglede tokom trudnoće, a 80% je platilo usluge na koje ima pravo besplatno. Ministarstvo zdravlja je pokrilo participaciju za samo 2.850 porođaja od 16.061 živorođenih u 2024. godini, što znači da je 82% ostalo nepokriveno od strane države.

Forum je realizovan u okviru projekta “Unapređenje zdravstvenih prava žena, devojaka i ugroženih grupa”. Konsolidovani set preporuka biće finalizovan i podeljen sa Ministarstvom zdravlja, relevantnim institucijama i javnosti, kao direktan rezultat zahteva i učešća civilnog društva.